да ти не закасним.
жив ти нећу доћи кући.
чобан ти је погинуо.
освети ме тврдим рогом.
бјежаћемо чак у Лику.
бити први пут у школи.
то је право осећање.
овог часа овог века..
Да је дете стигло у прваке.
од предшколца у првака.
већ стасао у човека.
Добро дошли нам прваци.
и с јесени и с пролећа.
некад тешке, некад лаке.
а све школе воле ђаке.
за дружења, за читања.
и стећи поштовање.
и бићу узоран ђак.
да волим отаџбину.
СВИЋУ ОПЕТ РУМЕНА СВАНУЋА
Добрица Ерић
Свићу опет румена сванућа
школа ми је најмилија кућа.
Прође лето, дође јесен рана
школа ми је на почетку дана.
Била бела, плава или жута
школа ми је на почетку пута.
Дува ветар, шуморе тополе
шта би човек да му није школе.
Мрак би био и ноћу и дању
живео бих као мајмун у грању.
Кукуриче петао с плота
школа ти је свитање живота!
ПРВАЦИ - ПРВАЦИ СВЕТА
Слободан Станишић
Прваци, прваци, прваци,
Прве сте птице у лету,
Прваци, прваци, прваци,
Први сте ђаци на свету.
Бити првак није шала
мали корак, рука мала,
али ваше жеље слика
велика је, велика.
Прваци, прваци, прваци,
Кљуцају знање ко врапци
Прваци, прваци, прваци,
Школе су најлепши знаци.
Бити првак није шала,
Мали корак, рука мала,
али ваше жеље слика
велика је, велика.
ПРВИ ШКОЛСКИ ДАН
Слободан Станишић
Деда прати првака
Брже од пешака,
Стигао је као сан
Први школски дан.
Буди хитар, буди смео,
Буди вредан и весео,
Нек ти знање, воља чврста
Увек стану у два прста!
Први школски дан
Стигао је као сан,
Брже од пешака,
Деда прати првака.
ЂАЦИМА НА ПОЧЕТКУ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ
Јован Јовановић Змај
Одмора је било,
хвала Богу, доста,
и од кожне лопте
само вуна оста.
Лопту, чигру ма'ни,
змај и стрелу баци,
купите се опет
око школе, ђаци.
Знам да ћете бити
и вредни и орни.
А како и не би,
овако одморни
ЂАЧЕ ПОЛЕТАРЧЕ
Јован Јовановић Змај
Кад ујутро звоно звони
Хајте, ђаци време је школи!
Мали Ђока сузе рони,
Мали Ђока мајку моли:
,,У школу бих, мајко мила,
Сви су други отрчали!"
А мајка му лепо збори:
,,Немој сине, још си мали!"
Ал бадава, Ђока моли,
Мале своје руке шири,
жеља му је школу видет,
макар само да завири.
А мајка се тихо смеши:
,,Е па добро, а ти ходи!"
Од радости Ђока скаче,
У школу га мати води.
Пуна је школа добрих ђака,
А Ђока се јавља свима,
Учитељу руку љуби
Учитељ га лепо прима.
Сад у школу иде Ђока,
А у школи само седи,
Само слуша, само пази,
Само мотри, само гледи.
Нема табле, ни писаљке
Још је мали за те ствари
Око њега прави ђаци
А он само полетари.
Па у себи једнак мисли
Дал' ће скоро Бог му дати
Да порасте, па да почне
читат, писат, рачунати!
НОВА РАДОСТ
Јован Јовановић Змај
Лутко моја, лучице,
Хајде да играмо!
Лутко моја, лучице,
Јоште данас само!
Ципеле сам изула
Мајстор их оправља
А сутра ћу у школу,
Ако Бог да здравља.
Ја ћу сутра у школу,
Одвешће ме стрина
Јер ја имам, па имам
Већ седам година.
Лутко моја, лучице,
Што си тако мала?
Да си већа и тебе
У школу бих дала.
Али нека, нека те,
Остај мало сама
Бићеш и ти старија
За годину дана.
Увек ћеш ме чекати
Код мог брата Луке
Кад се вратим из школе,
Ти рашири руке.
Кад те браца испусти,
Мораш лепо дубит
Кад се вратим из школе,
Ја ћу те пољубит.
Покашћу ти писмена
Из мога буквара
Учићу те како се
Српски разговара.
ВЕЛИКИ ПОЧЕТАК
Драган Лукић
Здраво, војско оштрих оловака,
задраво, колоно ђака
у септембарском маршу.
Лева, десна,
десна, лева,
чујем корак
како пева.
Поздравиће вас сви ко праве војнике,
и маме и тате и баке и чике,
ко праве регруте што озбиљни ћуте.
Учитељи – генерали
и чике десетари
све дивизије ђака
и све ђачке трупе
сместиће лепо у школске клупе.
Здраво, војско оштрих оловака,
здраво, колоно ђака
у септембарском маршу,
ја знам да школска година не траје
ни суботу ни петак,
већ много више,
зато викнимо:
Ура за велики почетак!
